Francesca Extraordinaire

Predmet: Slip, slip, sliding away! Pt.1

Krenut ću od jedne pretpostavke. A to je da autobus ne može biti gori od ZET-ovog na liniji Gorica-Zagreb. Ako je bilo istomišljenika, nek znaju da su bili u krivu. Naime, autobus koji vozi na liniji iz Krka za Zagreb je katastrofa.

Da, išla sam sa prokletim busom, jer i ja imam sebi nadležne kojima sam ostavila auto, a let ne postoji...

Prvo, kupila sam kartu za Autotransov bus. Oni imaju donekle poštene buseve. Ali ne, dođem na peron, vidim neku limenu krntiju iz Požege i mislim si – to nemre bit to... Krivo! Pogledam na ploču i vidim da je baš taj, najlošiji bus, moj. I dobro, kaj sad mogu, čekam ja kretena od vozača da se udostoji izać van i pospremi prtljagu. Čekamo ja i još dvije osobe. I čekamo mi. Vozač isto čeka. Gledamo se. Gledam te, gledaš me, vidiš li me, pitam se. Da bi on, nakon nekoliko minuta zaključio da nema putnika, zatvorio vrata i uputio se prema Zagrebu. Sad meni nije bilo niš jasno, ja ga zbunjeno gledam, pa si mislim možda to nije moj bus, ali najbolje je da ga zaustavimo i pitamo za svaki slučaj. Onda je došlo do intervencije i malo svađe jer se ustanovilo da je to ipak moj bus. Izađe vozač van i veli: Pa odkud da ja znam da vi idete za Zagreb... onak mašući rukama. Na što ću ja: A kaj misliš zakaj stojimo vani, idiote glupi? Zato kaj nam se stoji? Zato kaj čekamo da odeš? Ili možda da nam prtljagu pospremiš?

Na što će on opet: Pa kako ja mogu znat da vi idete za Zagreb? Nakon toga sam mu samo ubacila prtljagu u ruke i rekla: Bolje da ja uđem unutra...

I tako sam ja krenula na cijelovečernju vožnju prema Zagrebu. U busu nas je bilo nevjerojatno mnogo. Čak 5. Ja sam imala još k tom sjedalo broj 13. Pa si mislim, joj te praznovjerne gluposti, what can possibly go wrong?

Nastavit će se...

Onaj tko razumije pojam Krstić & Sinovi, znat će kakav je bio bus.