Francesca Extraordinaire

Predmet: Moj hotel

Ne možete uopće pojmit kakav su mi hotel kolege iz Dubrovnika rezervirali...Naime, ne da je loš, nego se čak niti ne nalazi u Dubrovniku jer jer Dubrovnik pun, pa sam ja u Župi Dubrovačkoj...katastrofa! Kad smo sletili, odmah sa se išla check in-at, da bi mi idiot na recepciji rekao: «da, da imali smo mi jednu rezervaciju (čak!), ali se godpodična nije javila...» našto sam ga ja čudno pogledala i odgovorila: «pa to sam ja kretenu!» E onda, smo se nekak dogovorili, i dobro...Odem ja u sobu, katastrofa! Nemreš se niti okrenut, uopće nema mjesta, a da ne govorim o tome da nema tople vode, a dizajn.... Sva sreća da sam imala posla tak da nisam boravila u hotelu...

Baš kad sam mislila da ću otić iz hotela, pojavila se hrpa francuskih turista, sve penzići odreda, i nemreš van...lobby je bio prepun. Ne bi to bilo tak grozno, da francuzići nisu morali pjevat nekakvu pjesmicu dobrodošlice na francuskom, ili kaj već, isuse bože izgledali su ko hrpa idiota. Niti jedni turisti ne pjevaju kad dođu u stranu zemlju, a pogotovo ne kad dođeš u ovakav užasan hotel! Zamisli, i onak su s ručicama mahali po zraku dok su pjevali...

I tako ja nakon radnog dana dođem u 5 ujutro pred hotel, a hotel zaključan... Joooooj, kak se to posluje, ja nisam mogla vjerovat, pa nemreš zatvorit hotel usred noći, kaj znaš kad ti bude netko došao! Pogledam kroz staklo, kolko se moglo vidjet kroz prljavštinu, a kad recepcionar spava ko zaklan...kucam ja, ništa, i baš kad sam mislila da su mi sve lađe potonule, čudom nekim se probudi i otključa vrata, neznajući da ću ga ubit zbog njegove neprofesionalnosti..naravno, dobio je on jezikovu juhu, ali mi se čini da je on to sve onak slušao kroz jedno uho unutra, kroz drugo van, jer je nakon što me pustio u hotel ponovo zaključao vrata – koji idiot!

Probudim se u 7, idem na doručak...hm, na kojem mravci caruju...švedski stol je bio užasan, nisu imali čak više od 3 vrste salama, a da ne pričam o vrsti kruha – samo bijeli, kakva im je to politika? Odem si po sok, a tamo kod tog aparata, samo kaj mravi nisu mravinjak izgradili. Staviš čašu ispod pipe, a mravi onak ko u SF filmu, milijun njih prek ruba čaše i u cuclaju, UŽAS!

Eto, samo zahvaljujem dragom bogu kaj ne ostajem duže ovaj put, danas se vraćam u Zagreb, osim, naravno, ako ne zakasnim na avion kao što to ja inače svaki božji put i napravim...nešto mi govori da si ovaj put ipak neću priuštit taj luksuz...

Mravi su mi popili sav sok što je moj organizam dovelo do dehidracije