Francesca Extraordinaire
sub - 25.12.2004
Predmet: Božić 2004.
Čovječe, prije su ljudi bili sretni sa, ne znam, čokoladom, a sad ono – daj mi kupi novi procesor i matičnu ploču (dečki), i daj mi kupi onaj super parfem i jedno 3 majice (cure) – što na zemlji? No, dobro, želje su ispunjene, svi su valjda sretni i koga briga za sve ostalo.
I pazi ovo, uđem u sobu i vidim bor kojeg sam, btw, nakitila jedno tjedan dana prije i moram reć da imam najljepši bor. Prošle godine je isto bio najljepši i pretprošle, a i one prije i one isto tamo još ranije, zapravo mislim da je moj bor najljepši od svih negdje od osamspete godine. I tak uđem u sobu i vidim bor i poklone ispod. I sad si mislim, a bosnu ti vidim, pa od kud to, kužiš? Pa zaključim – da, das ist Deda Mraz zu kommen hier. Pa tražim poklon sa svojim imenom, i tražim i tražim, kad odjednom čujem nešto lupa po vratima. Otvorim vrata i – baš kao što sam očekivala, na vratima stoji neki idiot sa futbalerkom i ščrbavim zubima. ARGH! Mrzim kad sam u pravu. Uglavnom, frajer uleti u sobu i sad mi uzme najveći poklon, koji je ne znam čiji, ali postoji velika šansa da je moj, pa kažem: Kaj to radiš? Taj poklon je bitan jako sada, jer je to....poklon!“ on će: „Uuuuu, big dil...“ ja ću: „DAJ GA!“ on će: „Natjeraj me!“ ja ću: „...dobro.“ pa uzmem svoju već provjerenu palicu za bejzbol i opalim po nožnim prstima, jer kužiš, tak neće moć pobjeć, jer će ga bolit prsti, a tko zna više o strganim prstima od mene? Nek se odma javi da si strgam još koji, jer moram u toj disciplini biti najjača. Uglavnom, tak ga mlatim i da skratim priču, lik pobjegne sa (mojim) poklonom. I sad sam bila tak rastresena da sam odlučila se spustit s kata ravno u moju birtiju nekaj si spiti, jer to je stravičan šok. Dođem na dvorište kadli ono Sinek nosi novi kauč u stan. Zapravo ga ne nosi jer je kauč jako težak, kužiš, pa ga pitam: „Sinek jel ti trebam pomoći morti kaj?“, našto on okrene očima i kaže: „Ne, kužiš, trebaš mi sjekirom odrezat ruke i noge...“...Ok, pa zamahnem i – odrežem. I sad on počne tam nešto govorit: „Glupačo, pa to je bilo sarkastično!“ mislim, super. Kak sam ja to trebala znat? Nečitam misli, ono...Za sve su krivi ukleti čempresi! Za sve! (tribute to...?)
Ovoga, nego da se maknemo više s Božića...Machen wir shnell mit der Weinachten, ja? Meine Geburtstag ist January 16th! Das is schnell zu kommen! Machen wir eine grosse mojblog qlicke party, ja? Da, draga gospodo, objavit ću svoj broj mobitela tak da mi možete čestitat rođendan, jer znam da želite – yey!
A sad nestajem...
I'm not crazy, I'm just a little unwell.
objavio Francesca Extraordinaire, 25. prosinac 2004 17:06:00
0 komentara:
