Francesca Extraordinaire

(Note: Samo mala primjedba.)

Već nekoliko godina radim ovaj ritual i upravo sada mi je dosta.

*klik*
..me digas nada, jo-
*klik*
..bete, largate aq-
*klik*
..te amo, no pued-
*klik*
..ma ke diči, ke sučede, dotores-
*BAM! BAM! BAM!*

Mrzim televiziju!
Većina programa je sranje. To nije originalna izjava, ali je činjenica. Devedeset i pet posto televizije je kompletno sranje. Ima dobrih stvari. Postoji dio televizije koji se može bacit u televizore pod nazivom „kvalitetan“, ima toga. Većina, međutim, je neporeciva audio i vizualna degradacija. Živući horor. Dvadesetčetverosatni harakiri.

Nisam prva koja je ovo izjavila. Ljudi su tv odbacili kao medij još od samog rođenja tog stroja. Isto kao što postoje ljudi koji u komatoznom stanju sjede na trosjedu pred telkačem već pola stoljeća, postoje i oni koji su uvijek bili protiv toga iz različitih razloga, često govoreći o odbacivanju radija ili knjige ili razgovora zbog beskrajnih gluparija iz male kutije terora. Ne mrzim televiziju zato kaj je nešto zamijenila. Mrzim je zbog onoga kaj je – devedeset i pet postotno sranje. Odvratno, smrdljivo, gnjilo smeće. Prejako je mrzim. Tolko da boli. To stvarno boli.

Nebi me uopće smetalo da je televizija sveopće loša. Da je sve živo na televiziji uvijek bilo bezvezno laprdanje, onda bi jednostavno zaključili da je tv bezveze. To je to. Nevjerojatno efektivni stroj za disperziju sranja, dostavljajući sranje u vaše domove uvijek na vrijeme. Ali to nije slučaj. Nešto televizije je dobro. Seinfeld je dobar. Only Fools And Horses su dobri. Red Dwarf je dobar. Simpsoni su dobri. Twin Peaks je dobar. Malcolm in the Middle je dobar. Lost je dobar. Six Feet Under je bio dobar show do druge sezone. Postoje dobri dokumentarci isto. Gledala sam jedan francuski u kojem neki ljudi sviraju neke čudne instrumente koji zvuče, mind you, gore od turbo folka. I ti ljudi čupaju nekakve biljke. Čitav život. I žive u drvenim stračarama. Čitav. Prokleti. Život. To je bilo dobro. To je bilo zanimljivo. Gledala sam jedan u kojem sam saznala da francuzići zabranjuju muslimankama nošenje njihovih tradicionalnih obleka u skladu sa vjerom i kak se onda muslimanke plaču. To je bilo dobro. To je bilo zanimljivo. Nekad postoji i dobar film na programu, kaj je super. Dva sata zabave. Gledala sam Shawshanks Redemption, Fight Club i K-Pax na TV-u. To su sve dobri filmovi. A čak mogu i gledati sport na tv-u, kaj je super jer volim sport. Gledala sam kak Tomo Butina prima najbezvezniji gol u povijesti svega postojećega. Gledala sam kak ruše Blizance i ljude koji skaču sa prozora. Gledala sam kak Dubya govori bezvezne i nepovezane stvari na tv-u. Televizija je bila, i može biti, dobra.

Ali velika većina toga nije dobra. Naprotiv, većina toga je loša. Preloša. Toliko je loša da prelazi granice lošeg. To je stravično. Ne radi se o onome „sve je relativno“. To nije pitanje ukusa. Samo gledaj. Upali tv i zapravo gledaj. To je sranje. Apsolutno sranje. Za djecu. Sjedni, gledaj i shvati koliko je loše. Ajde. Obriši „tv izraz“. Obriši staklaste oči, malo otvorena usta i potočić sline koji teče iz kuta tvojeg tupog, telećeg izraza. Razmisli o onome kaj gledaš, a onda o onome kaj bi mogao gledat. Znaš da se radi o prestravičnim glupostima najvišeg reda. Znaš da je napravljeno za idiote. Znaš to. Ne trebaš mene da ti to velim.

Niti želiš da ti to velim. Jer, osim očitog, crno-bijelog, bez vodilja koje bi održavale kvalitetu u kvantiteti, ja ispadam glupača. Istakneš da je sve kaj itko gleda neviđeno smeće, i oni se počnu ispuhavat na tebi. „ZNAM DA JE SMEĆE!“ viknu, „ALI TO JE SAMO ZABAVA, NE?“ Excuse me zbog isticanja očitog. Excuse me kaj sam mislila da čovječanstvo ima više potencijala od otvorenih usta i isključenog mozga, prateći tv ko prokleti mongoloid. „NE ŽELIM RAZMIŠLJAT! SAMO SE ŽELIM OPUSTIT PRED TV-OM!“ Pa, naravno da želiš nešto glupo s čim bi se mogao opustit. Ljudski um, sa svojim bilijun i bilijun sinaptičkih veza, nebi nikada uspio podnjeti nešto barem malo zanimljivo nakon dana na poslu, zar ne? Naravno da ne!  
Izgleda da je problem u meni. U ljudima koji ponavljaju da je tv sranje opet i opet i nikak da prestanu. Kaj su oni? Automati, eto kaj. Ponavljati se non-stop? Zakaj nam ne dopuste da gledamo svoje sranje? Uvijek je bilo sranje. Uvijek će biti sranje, i mi volimo to sranje, pa zakaj ne popuste sa čitavom „moral“ stvari, a?

Dobro, ajde onda. Pobjeđuješ. Uzmi. Degradacija televizije je prešla kritičku točku davno, tak da se nit ne nadam spasu. Uživat ću u onih pet posto koje bace na ovakve ko ja, a ti se valjaj u onih devedeset i pet posto koje izliju na tebe. Ja ću biti svoje ciljano tržište, a ti budi dio kolektiva. Čitaj previewe, gledaj omiljene programe i onda čitaj reviewe. Vrati se doma s posla prema kojem osjećaš ljubav/mržnju/indiferentnost, sjedni na kauč sa nekim prema kojem osjećaš ljubav/mržnju/indiferentnost i gledaj „Prijatelje“ i „Prijatelje na kvadrat“ i tv prodaju i kupi si magične noževe. Uvjeravaj se da je dobro. Znaš da možeš. Znaš da hoćeš. „Hrvatski Idol“ je dobar. Da. Je. Dobar je. To je zabava. To je smijeh. Sviđa ti se. Ponosan si na to. Da možeš napraviti tv emisiju, točno bi bila takva. Upravo takva. Ljudi pjevaju, neki zločesti čovjek govori „ne valjaš ništa“ i ljudi drže transparente i krasni umjetni voditelji govore „ovo je bio nevjerojatan nastup“ i vrisak publike i onda bi došlo finale i svi bi glasali i pričali o tome i bilo bi fantastično. Bilo bi istinski predivno.

Odustajem od takvih ljudi koji se valjaju u tim sranjima. Fak d lot of ju. Postoji dobra kultura tamo negdje koju bi mogli konzumirati, ali ako vi gubitnici želite samo udisati zrak sastavljen od Miroslava Škore, ville marie, tv prodaje i meksičkih sapunica, onda dobro, marš i gledaj. Konzumiraj smeće čitav život, zauvijek se uvjeravajući da je to „samo televizija“, to je „samo zabava“. Sa malo sreće, kada umreš, nećeš imati dovoljno mozga da shvatiš da si napravio apsolutno ništa sa prirodnim fenomenom: umom sposobnim uživati u stvarno zanimljivim ljudskim izumima. Fak d lot of ju. Gledaj i slušaj sranje čitav život. Nadam se da ćeš strunut i umrjet na sami prime time tv pakao subotnje večeri, i da će crvi tv programa i ciljane publike proždrijet tvoje otrovno tijelo.

Zlo mi je od toga.

Kultura je ono kaj nas razlikuje od živina. Kultura je ono kako razmišljamo o sebi i kako uzimamo u obzir našu prošlost i budućnost. Kultura je biti čovjek. Televizija i „pop“ mogu biti dobri isto kao što i poezija i kazalište mogu biti loši. Nisam prokleti snob. Reći reality show „Big Brother“ je tragičan, nije snobovski. To je istina. To je prokleta istina. Jel sam propustila kaj?
Ono „Znam da je glupo, ali to je samo televizija i meni se sviđa“ je sranje. To je za ptice na električnim vodovima. Vi ste otrovni potrošači. Ljudi se brinu o onome kaj jedu, udišu, koje novine čitaju, koje pivo piju, kakvu obleku nose; ali ne kaj konzumiraju kulturalno. Dabogda svi završili u Hadu.

Koji će biti non-stop prokleti „Hrvatski Idol“ ionako, pa ćete svi biti cheery. „Znam da se radi o viječnom prokletstvu i muki, ali to je samo televizija i meni se to sviđa.“ Ne postoji izlaz iz ovog.

Your mother seems really upset. I better go have a talk with
her -- during the commercial.

-- Homer Simpson
Simpsoncalifragilisticexpiala(annoyed grunt)ocious

hej, što ti bi? takvu provalu gnjevobijesa nisam vidla od tebe od..pa, duuugo..te ljuti telka? bu bolje..ići ćemo u kino skoro pa bu bolje..neki hororac pogledat, sa čudnim ljudima oko sebe..pa bu bolje..

dobićeš infarkt ili živčani slom, a stvar je vrlo laka: izbaci je kroz prozor.ili vrata. može i preko balkona.zanimljive stvari možeš i pročitati, onda biraš.ja sam se svoje riješila 1992. godine.sad doduše patim od nesanice,ali se bar ne nerviram toliko. dobivala sam napadaje povraćanja i žgaravice, stezanja u grudnom košu i beskrajno sam se svađala s mužem zato što se JA nisam mogla odvojiti. sad je mir. pokadkad navrate kontrolori jer ne mogu vjerovati. onda i njih izbacimo. kroz balkon. po tome smo poznati u našemu malom mistu, pitaj, ako ne vjeruješ :)

E torč, ne znam jel se ti čudni ljudi pojavljuju samo oko mene, ili se takve stvari događaju samo onima koji obraćuju pažnju..a infarkt već dobih, ozbiljno, prije tjedan dana, nije mi svejedno, al opet nemrem se riješit tv-a, jer kak ću gledat devedeje onda..na računalu je bzvz. Ovoga, da, kino it is :)

Btw, svaka čast za izbacivanje kontolora kroz balkon :) ja to radim samo sa jehovinjacima.

u nekim stvarim te podrževam, mrzim kad uhvatim slobodnog vremena a na telki štefan frank, ciganke i inspektor rex. al kenjaš previše i nekontrolirano, nije tako loše, i to znaš i sama samo si živčana. prijatelj na kvadrat je ok emisija- potiče kreativnost, individualnosot i promjene. ima dobrih filmova, manje nego loših, al to je jer se nama para,a ne može se stalno ponavljati onih par dobrih... kako god okreneš- ovako je kako je, nema dalje. izbor je na nama.

Prijatelj na kvadrat je dobra emisija?! Geez...