Francesca Extraordinaire
sri - 22.12.2004
Predmet: Dobro jutro, Francesca!
Evo, danas se probudim i zub mi kaže: „Dobro jutro Francesca, evo ti moj poklon za Božić!“ Na koji drugi način da mi to kaže, nego da pošalje emisiju neizdržive boli. Morate imati na umu da nema apsolutne šanse da ja odem kod zubara. Naravno, ako me stravično ne boli. Možete si samo mislit kak me zub bolio kad sam odlučila sama, danas, na dan na koji mi je zub dao poklon, otići kod zubarke.
Moji dragi zubi me očito jako vole. Prvo mi daju poklon za rođendan, a onda sad i za Božić. Kako su oni dobri!
Znate kaj, ne mogu vjerovat da mi se ovo događa, jer je ovo već, evo, drugi put da sam kod zubara u godinu dana. Plus to da me zub boli. I da ću opet morat vjerojatno trpjet one igle koje zabija u meso ili kaj već radi.
A ako je to istina, to znači da ću morat preživjet još jednom scenarij iz prva 3 (slovima: tri) mjeseca, možda čak i gori.
3 prokleta mjeseca je ona meni igle stavljala u zub. 3 mjeseca me mučila svojim srednjovjekovnim metodama. Da ste vi to vidli, ona mi je uspjela raskrvarit zubno meso tak gadno da je krv samo išla van, i kaj je napravila? Uzela lemilicu. Uzela je lemilicu. Izgledalo je ko lemilica i bilo je užareno. Ak nisam tad dobila herc nebum nikad. S tom lemilicom je ona ranu (koju je izrovala) zatvorila, spržila, ne znam kaj, uglavnom zaustavila krvarenje. Ali tu nije kraj balade.
Nakon 3 mjeseca torture, lemilica, igala, neizdržive boli i čuđenja tipa „Ja ovak nekaj još nikad vidjela nisam“, došlo je finale. Na zub je stavila nekakvu metalnu napravu kojoj nisam shvatila značenje, i kroz to je nekaj rovala. Na kraju rovanja zaključi da je to gotovo i veli „Sad ćemo zub fino zatvorit i ovome je kraj.“. Ja se već poveselila, čak mi se i osmijeh pojavio na licu, sunce je granulo i ptičice propjevale kad odjedom ona uzme brusilicu. A kaj, valjda mora malo zub zbrusit, jel? Da bar... Ona je na tu brusilicu stavila igletinu duljine 3 cm. 3 cm da mi zruje još više i vjerojatno ubije. Ak nisam tad dobla herc, nebum stvarno nikad. Čim sam to ugledala odmah sam ju pitala:
„mmmhhUUmmMMH---HHMMMM?!“
Prijevod: „Koji gay? Kaj mi budete sad pak radili?“
A ona će: „Niš se ti ne brini, nije ti to niš“ *evil grin* Kladim se da je radila za KGB na odjelu za dobivanje informacija.
Znam da ovome nije kraj. Znam sto posto da će mi morat rovat s iglama. Sto posto. Ubit ću se ko siroče.
Ak sad nebum dobila herc, evo stvarno neću nikad.
Ti meni za poklon daš bol, ja tebi brusilicu! I vjerojatno igle...hm...
Moji dragi zubi me očito jako vole. Prvo mi daju poklon za rođendan, a onda sad i za Božić. Kako su oni dobri!
Znate kaj, ne mogu vjerovat da mi se ovo događa, jer je ovo već, evo, drugi put da sam kod zubara u godinu dana. Plus to da me zub boli. I da ću opet morat vjerojatno trpjet one igle koje zabija u meso ili kaj već radi.
A ako je to istina, to znači da ću morat preživjet još jednom scenarij iz prva 3 (slovima: tri) mjeseca, možda čak i gori.
3 prokleta mjeseca je ona meni igle stavljala u zub. 3 mjeseca me mučila svojim srednjovjekovnim metodama. Da ste vi to vidli, ona mi je uspjela raskrvarit zubno meso tak gadno da je krv samo išla van, i kaj je napravila? Uzela lemilicu. Uzela je lemilicu. Izgledalo je ko lemilica i bilo je užareno. Ak nisam tad dobila herc nebum nikad. S tom lemilicom je ona ranu (koju je izrovala) zatvorila, spržila, ne znam kaj, uglavnom zaustavila krvarenje. Ali tu nije kraj balade.
Nakon 3 mjeseca torture, lemilica, igala, neizdržive boli i čuđenja tipa „Ja ovak nekaj još nikad vidjela nisam“, došlo je finale. Na zub je stavila nekakvu metalnu napravu kojoj nisam shvatila značenje, i kroz to je nekaj rovala. Na kraju rovanja zaključi da je to gotovo i veli „Sad ćemo zub fino zatvorit i ovome je kraj.“. Ja se već poveselila, čak mi se i osmijeh pojavio na licu, sunce je granulo i ptičice propjevale kad odjedom ona uzme brusilicu. A kaj, valjda mora malo zub zbrusit, jel? Da bar... Ona je na tu brusilicu stavila igletinu duljine 3 cm. 3 cm da mi zruje još više i vjerojatno ubije. Ak nisam tad dobla herc, nebum stvarno nikad. Čim sam to ugledala odmah sam ju pitala:
„mmmhhUUmmMMH---HHMMMM?!“
Prijevod: „Koji gay? Kaj mi budete sad pak radili?“
A ona će: „Niš se ti ne brini, nije ti to niš“ *evil grin* Kladim se da je radila za KGB na odjelu za dobivanje informacija.
Znam da ovome nije kraj. Znam sto posto da će mi morat rovat s iglama. Sto posto. Ubit ću se ko siroče.
Ak sad nebum dobila herc, evo stvarno neću nikad.
Ti meni za poklon daš bol, ja tebi brusilicu! I vjerojatno igle...hm...
objavio Francesca Extraordinaire, 22. prosinac 2004 10:46:00
0 komentara:
