Francesca Extraordinaire
pon - 26.11.2007
Predmet: Hrvatska Hitna Služba (radi samo za jednakije)
Ajde i to se dogodilo. Francesca Extraordinaire, as in me, je u subotu završila na hitnoj. I ne, ne zato što sam se izopijala ili izrazbijala ili bilo koji drugi iz-something.
Uglavnom, dođem ja na Goričku hitnu u 2 ujutro. Probudim doktoricu. Ona se dogega ko zombi na samrti, ispiči mi injekciju i stera doma. Ok, nije me pitala kaj mi je, di mi je, zašto mi je i ostalih 5 W pitanja. Al dobro odem doma u nadi da bu dobro, međutim, you guessed it, nije.
I sad se dotepem do KBC Rebra u pol 5 ujutro. Dođe neki mladi striček doktor i postavi mi pitanje, pazi ovo: „A kaj ste vi došli na hitnu sad u 5 ujutro?“
Ja onak, WTF? Nisam sigurno došla zato kaj sam htjela doć, kvragu ili zato kaj mislim da mi je guranje igletina u ruke so much fun.
Ja: „Pa..nije mi dobro...(zato se i dolazi na hitnu kolko mi je poznato)“ (wtf opet, nije li očito)
Našto on onak jedva „dobro, budemo vas pozvali za par minuta.“
Dobro. Ajd. Vidim da mu se neda, i da radi prek one stvari, al nemre bit gore od goričke hitne, jel? Ili ipak da?
Uglavnom, uto u tu famoznu čekaonicu uleti stariji gospon sa svojim potrganim i izrazbijanim sinčekom i teatralno se izdere „Ja sam zamjenik ravnatelja! Pozovite mi doktora tog i tog!“ Moram li reć da su se svi odmah ustrčali i nitko nije radio prek qrca, niti je bio umoran, a kamoli ga pitao famozno pitanje koje je meni doktor uputio s dolaskom u 5 ujutro. Žgadija prokleta.
Nakon ove male predstave, dođe gospon Radić (ak se ne varam) do stola od sestre i pita ju „Jel doktor Ivanković ovdje?“, ona: „A on je.....internist?“ sa strahom u očima i vjerojatno sada uznapredovalim gastritisom, našto on opet onak dramatično „KIRURG!“
Nakon toga je pobjegla nekam ko da ju vrazi nose.
Naravno mali klinjo je odmah bio obrađen (u 5 ujutro! Zamisli!), dok sam ja ležala u boksu/apartmanu/šupi broj 6 do pol 11 sati i čekala da me zgotove.
Već oko 7 ujutro kad valjda regularno počne dan su svi znali o ovoj maloj famoznoj predstavici gospodina zamjenika ravnatelja Rebra, tak da sam saznala da su malom amputirali prst dok me sestra vozila u kolicima po onim prekrasnim linoleum hodnicima.
Oh well. Barem imam pohvale za dr. Perkovića koji se sasvim korektno ponašao čitavo vrijeme.
Da rezimiram: Moram na gastroskopiju.
9 komentara:
