Francesca Extraordinaire
pet - 24.12.2004
Predmet: Isusek! Već je Božić! The sequel.
Evo ga, evo liste mojih apsolutno najgorih Božića ikad proživljenih od ikoga. Evo ih, poredanih kronologički:
NAJGORI BOŽIĆI FRANCESCE
by Francesca
Kopirajt 2004 Francesca Ent.
NE KRASTI MATERIJAL!
FRANCESCA
Božić 1995. – Dario se dosjetio izvrsne ideje. „Ajmo se obuć u neke kostime pa ćemo razveselit djecu i sve“ kaže on. Ja reko: „Gle, ti napravi sav posao, uopće me ne zanima, kužiš kretenu?“ I tako bi. Dario sebi nabavi kostim Supermena i počne skakutat po cesti. Kad je završio svoju epizodu veselja ili kad mu se sistem pročistio od kojekakvih droga, dođe do mene i da mi nekakvu vreću punu krvi i, ne znam, nekakvih organa, vjerojatno unutarnjih. Zderem se: „Koji gay? Kaj je to?“, on će: „Pa to sam našo u klaonici, ti glumiš doktora za pobačaje!“ i čim je to rekao, moja vrata bijahu srušena i zgažena od hordi fanatičnih žena koje su vikale da sam ubojica ili nešto tak bezveze. I tak padnem i glavom udrim u nešto i kad se sutra probudim od jednom je 1999! How cool is that?!
Božić 2000. – nekaj radim doma i odjednom uleti mi sestra i počne nešto pjevat i govorit: „Ho ho ho, čestit Božić, ho ho ho!“ dok je u rukama držala vrećice s poklonima. Kužiš, ja nekaj radim i ona me tak prekine, pa kažem: „Daj zatvori vrata, glupačo, ne plaćam grijanje za čitavo susjedstvo!“ i onda me ona pogledala ko kad krava gleda u nadolazeći vlak, možda zato kaj su vrata već bila zatvorena već nekih par sati, ali, kužiš, ja ne mislim vrata doslovno, već u metafizičkom smislu, jer sam duboko emocionalna osoba i volim poeziju. Pa uzmem sad svoju palicu za bejzbol i počnem mlatarit po poklonima i otvarat ih pinjata stajl, dok se ona čitavo to vrijeme meni smijuri iza leđa, ko da ja to ne kužim, kužiš. I sad se zderem: „Kog boga se smijuriš, idiotkinjo glupa?“, a ona prstom upre u poklon koji sam upravo otvorila i skužim da mi je poklonila praznu kutiju punu ukradenih Opelovih znakova. Sad sam bila skroz pissed pa lansiram kutiju i sve kroz prozor van – zapravo to je bila ideja, ali sam bila tak ljuta da sam sfulala prozor i pogodila onu skupocjenu kinesku vazu iz 13. stoljeća koja je pala na petrolejsku lampu koja je pala na tepih i sve se zapalilo. Sestra počne tamo nešto vrištat, a ja uđem u auto i nagazim gas, pa se zabim u drvo iz protesta prema onim glupim Božićnim naljepnicama na dučanu prek puta.
Božić 2002. – Uplatim ja skijanje. Odem na skijanje sa frendicom i frendom. I to na Platak. Uzmem si svog pežo karavana i krenemo, mi i skije, jer kaj će mi sanjke recimo, kad se znamo sanjkat, pa ćemo rađe skijat, pa ćemo se naučit skijat. I tak dođem u gorski kotar i sad mi auto grezne. I kaj sad? Ja izađem van i vidim da smo zapeli u snijegu, i sad valjda treba lance postavit. Ovo dvoje je skroz nesposobno, jer su uporno htjeli stavit lance na prednje kotače, mislim, ko da ja ne znam da se lanci stavljaju na zadnje. I to je bilo na badnjak. Postavim lance na zadnje i krenemo mi. Ali nismo krenuli jer auto nije htio ić, pa kažem: „O, ideš ti od mene natrag u Francusku, smeće obično!“ i uzmem skije i razbim vjetrobransko staklo i sve. I skije.
Božić 2003. – Tako sam prošle godine gledala neki šou i voditelj je bio onaj prokleti, kak se zove, onaj Fodor i sad on priča o Božiću tamo nešto, malo i o Novoj ili o čemu već, i sam da vam velim nekaj, ja ga nemrem podnjet. Pa počnem vikat na televizor: „Televizoru, ugasi se!!!“ zato kaj sam noć prije gledala neki film o budućnosti i kužiš zabrijala sam si da sam ja u budućnosti il nekaj, ne znam, ne sjećam se više. I sad se televizor neće ugasit i to me skroz raspizdi, pa uzmem onaj ukrasni milje kojeg je baka posebno postavila tamo i odlučim ga upaljačem zapalit tak da dođu vatrogasci pa da njih zamolim da mi ugase televizor. Kužiš, al nemam upaljača. I tak sam jednom gledala nekakav dokumentarac i kažu oni da ak nešto trljaš brzo i stalno da će se eventualno zapalit. I tak ja trljam tkanine, ali niš se nije dogodilo, pa sam odlučila past u nesvjest i kad sam se zbudila, sve je bilo pokriveno pepelom sa krova.
Božić 2004 – n/a
E, pa to bi bilo to za sad. Sretan Božić il kaj već vi alternativni idioti slavite, ko oni tamo iz Afrike koji si oblače nekakve haljinice i onda nazovu Oprah pa razgovaraju o prijateljstvu.
578,587 ljudi ne shvaća ovaj tekst.
NAJGORI BOŽIĆI FRANCESCE
by Francesca
Kopirajt 2004 Francesca Ent.
NE KRASTI MATERIJAL!
FRANCESCA
Božić 1995. – Dario se dosjetio izvrsne ideje. „Ajmo se obuć u neke kostime pa ćemo razveselit djecu i sve“ kaže on. Ja reko: „Gle, ti napravi sav posao, uopće me ne zanima, kužiš kretenu?“ I tako bi. Dario sebi nabavi kostim Supermena i počne skakutat po cesti. Kad je završio svoju epizodu veselja ili kad mu se sistem pročistio od kojekakvih droga, dođe do mene i da mi nekakvu vreću punu krvi i, ne znam, nekakvih organa, vjerojatno unutarnjih. Zderem se: „Koji gay? Kaj je to?“, on će: „Pa to sam našo u klaonici, ti glumiš doktora za pobačaje!“ i čim je to rekao, moja vrata bijahu srušena i zgažena od hordi fanatičnih žena koje su vikale da sam ubojica ili nešto tak bezveze. I tak padnem i glavom udrim u nešto i kad se sutra probudim od jednom je 1999! How cool is that?!
Božić 2000. – nekaj radim doma i odjednom uleti mi sestra i počne nešto pjevat i govorit: „Ho ho ho, čestit Božić, ho ho ho!“ dok je u rukama držala vrećice s poklonima. Kužiš, ja nekaj radim i ona me tak prekine, pa kažem: „Daj zatvori vrata, glupačo, ne plaćam grijanje za čitavo susjedstvo!“ i onda me ona pogledala ko kad krava gleda u nadolazeći vlak, možda zato kaj su vrata već bila zatvorena već nekih par sati, ali, kužiš, ja ne mislim vrata doslovno, već u metafizičkom smislu, jer sam duboko emocionalna osoba i volim poeziju. Pa uzmem sad svoju palicu za bejzbol i počnem mlatarit po poklonima i otvarat ih pinjata stajl, dok se ona čitavo to vrijeme meni smijuri iza leđa, ko da ja to ne kužim, kužiš. I sad se zderem: „Kog boga se smijuriš, idiotkinjo glupa?“, a ona prstom upre u poklon koji sam upravo otvorila i skužim da mi je poklonila praznu kutiju punu ukradenih Opelovih znakova. Sad sam bila skroz pissed pa lansiram kutiju i sve kroz prozor van – zapravo to je bila ideja, ali sam bila tak ljuta da sam sfulala prozor i pogodila onu skupocjenu kinesku vazu iz 13. stoljeća koja je pala na petrolejsku lampu koja je pala na tepih i sve se zapalilo. Sestra počne tamo nešto vrištat, a ja uđem u auto i nagazim gas, pa se zabim u drvo iz protesta prema onim glupim Božićnim naljepnicama na dučanu prek puta.
Božić 2002. – Uplatim ja skijanje. Odem na skijanje sa frendicom i frendom. I to na Platak. Uzmem si svog pežo karavana i krenemo, mi i skije, jer kaj će mi sanjke recimo, kad se znamo sanjkat, pa ćemo rađe skijat, pa ćemo se naučit skijat. I tak dođem u gorski kotar i sad mi auto grezne. I kaj sad? Ja izađem van i vidim da smo zapeli u snijegu, i sad valjda treba lance postavit. Ovo dvoje je skroz nesposobno, jer su uporno htjeli stavit lance na prednje kotače, mislim, ko da ja ne znam da se lanci stavljaju na zadnje. I to je bilo na badnjak. Postavim lance na zadnje i krenemo mi. Ali nismo krenuli jer auto nije htio ić, pa kažem: „O, ideš ti od mene natrag u Francusku, smeće obično!“ i uzmem skije i razbim vjetrobransko staklo i sve. I skije.
Božić 2003. – Tako sam prošle godine gledala neki šou i voditelj je bio onaj prokleti, kak se zove, onaj Fodor i sad on priča o Božiću tamo nešto, malo i o Novoj ili o čemu već, i sam da vam velim nekaj, ja ga nemrem podnjet. Pa počnem vikat na televizor: „Televizoru, ugasi se!!!“ zato kaj sam noć prije gledala neki film o budućnosti i kužiš zabrijala sam si da sam ja u budućnosti il nekaj, ne znam, ne sjećam se više. I sad se televizor neće ugasit i to me skroz raspizdi, pa uzmem onaj ukrasni milje kojeg je baka posebno postavila tamo i odlučim ga upaljačem zapalit tak da dođu vatrogasci pa da njih zamolim da mi ugase televizor. Kužiš, al nemam upaljača. I tak sam jednom gledala nekakav dokumentarac i kažu oni da ak nešto trljaš brzo i stalno da će se eventualno zapalit. I tak ja trljam tkanine, ali niš se nije dogodilo, pa sam odlučila past u nesvjest i kad sam se zbudila, sve je bilo pokriveno pepelom sa krova.
Božić 2004 – n/a
E, pa to bi bilo to za sad. Sretan Božić il kaj već vi alternativni idioti slavite, ko oni tamo iz Afrike koji si oblače nekakve haljinice i onda nazovu Oprah pa razgovaraju o prijateljstvu.
578,587 ljudi ne shvaća ovaj tekst.
objavio Francesca Extraordinaire, 24. prosinac 2004 10:32:00
0 komentara:
