Francesca Extraordinaire
sri - 25.05.2005
Predmet: Put do vile.
Hodam gradom navečer. Kolodvorskom ulicom prema Gradićima jer sam se uputila prema vili. Na ulici nema nigdje nikog osim mene, zamotane u deku. Dolazim do niza od 3 kuće označene bojama. U svakoj kući žive tri obitelji. Prvu boju kuće ne mogu vidjeti jer uočim izdaleka da stoji osoba ispred pločice sa bojom. Kad se približim vidim da je to ciganka, umotana u nekakve ljubičaste tonove. Ima sumnjičav izraz lica.
„Daj love!“ ciganka zatraži.
Bez stajanja, velim joj da nemam. Znam da imam, ali to neće biti niti dovoljno za mene. Ne mogu joj dati.
Nastavim prema drugoj kući u nizu, označene zelenom bojom. Dok prolazim pored nje, vidim da na fasadi ima uklesana tri prezimena tih obitelji. Prezimena pišu u množini, tako da svako završava sa –i. Prođem „zelenu“ kuću i dođem do posljednje kuće, označene ljubičastom bojom. U njoj žive strane obitelji. Zastanem i vidim da su svim obiteljima skinuta slova „i“. Jedna od njih su obitelj Parsons.
Nastavnim dalje, jer sam sada već blizu željezničke pruge. Ako prođem prugu, izaći ću iz Gorice i sigurno krenuti prema vili. Tad osjetim da netko hoda iza mene. Okrenem se i vidim onu ciganku.
„Zašto me pratiš?“ pitam.
Ciganka me prestrašeno pogleda, „Nisam bila sigurna...da nisi...mislila sam da ćeš me napast.“
„Neću ti ništa napravit, samo me nemoj pratit.“ Odgovorim i krenem dalje. Sada sam došla do same pruge i gledam. Ciganka je neobično brzo pretrčala prugu i nestala u mraku. Sad je i na meni red da se izvučem odavdje.
Krenem prema pruzi kad me odjednom netko primi za lijevo rame. Okrenem glavu u lijevo i vidim to. Odvratno polutrulo stvorenje od kojeg bježim u vilu. Obučeno je u tamno smeđu halju sa kapuljačom preko glave. Ruka tome izgleda kao ruka kostura presvučena zeleno-smeđom kožom zaraženom gubom. A lice. Prvi puta sam uspjela vidjeti lice. Iz nekog razloga znam da je to odvratno stvorenje zapravo mrtvo, ali živi. Živi da bi me proganjalo.
Ono se nasmije i šaptom kaže:
„Evo me.“
Nisam uspjela.
„Daj love!“ ciganka zatraži.
Bez stajanja, velim joj da nemam. Znam da imam, ali to neće biti niti dovoljno za mene. Ne mogu joj dati.
Nastavim prema drugoj kući u nizu, označene zelenom bojom. Dok prolazim pored nje, vidim da na fasadi ima uklesana tri prezimena tih obitelji. Prezimena pišu u množini, tako da svako završava sa –i. Prođem „zelenu“ kuću i dođem do posljednje kuće, označene ljubičastom bojom. U njoj žive strane obitelji. Zastanem i vidim da su svim obiteljima skinuta slova „i“. Jedna od njih su obitelj Parsons.
Nastavnim dalje, jer sam sada već blizu željezničke pruge. Ako prođem prugu, izaći ću iz Gorice i sigurno krenuti prema vili. Tad osjetim da netko hoda iza mene. Okrenem se i vidim onu ciganku.
„Zašto me pratiš?“ pitam.
Ciganka me prestrašeno pogleda, „Nisam bila sigurna...da nisi...mislila sam da ćeš me napast.“
„Neću ti ništa napravit, samo me nemoj pratit.“ Odgovorim i krenem dalje. Sada sam došla do same pruge i gledam. Ciganka je neobično brzo pretrčala prugu i nestala u mraku. Sad je i na meni red da se izvučem odavdje.
Krenem prema pruzi kad me odjednom netko primi za lijevo rame. Okrenem glavu u lijevo i vidim to. Odvratno polutrulo stvorenje od kojeg bježim u vilu. Obučeno je u tamno smeđu halju sa kapuljačom preko glave. Ruka tome izgleda kao ruka kostura presvučena zeleno-smeđom kožom zaraženom gubom. A lice. Prvi puta sam uspjela vidjeti lice. Iz nekog razloga znam da je to odvratno stvorenje zapravo mrtvo, ali živi. Živi da bi me proganjalo.
Ono se nasmije i šaptom kaže:
„Evo me.“
Nisam uspjela.
objavio Francesca Extraordinaire, 25. svibanj 2005 8:57:00
11 komentara:
Ma što je sad to? Desenzibiliziraš se na smrt?
To je moj konstantan san:) Nemam pojma kaj znači, ali mi se činio dovoljno zanimljivim da ga natipkam.
Ženo pobogu, zašto ne tražiš da ti to netko protumači? To se mora face to face, ali mogu ti dati jedan link, odnosno web adresu u Kaliforniji,(ako sam dobro shvatila ti si u Kanadi?) pa pokušaj telefonom.evo: otvori samo stranicu Gayle Delaney na webu(nemam adresu pri ruci), lako se nađe i tamo su sve potrebne inf.
U Kanadi? Ja sam u Velikoj Gorici, ako se Velika Gorica nalazi u Kanadi onda - woohoo! Hvala na preporuci, valjda mogu i mail poslat:)
he,he...kanađanko pozdrav iz kurilovca...to je ju čileu... :))
Nemam pojma zašto sam to... valjda zbog onog tonskog zapisa, odakle ti onda taj? mail možeš poslati, ali ti ne može tumačiti bez razgovora, a to se plaća+telefon, onda bi te stvarno došlo preskupo :) ne znam koji psihijatar zna tumačiti snove kako treba kod nas, vjerovatno ima neki, psiholozi se ne bave time mnogo, osim mene, of course.
Pozdrav Caligulo, iz Bahama!
Pozdrav, Danny, pazi na morske pse:) Visa, pa ja nisam znala da si ti tu blizu mene, na susjednom kontinentu...Singerica, onaj zapis sam pobrala ovdje s neta:) A kaj se baviš tumačenjem snova onda?
KAK NISI ZNALA...sjećaš se alena...he,he...znam da ste bili na kavici još davni dana, kaj ti nije rekao da sam ja u vg?
Visa! Ono je bilo u duhu Kanade i Čilea:) Znam da si iz Gorice.
vidim da sam pobrala i ja aplauz, sa ovom kanadom.:))
Da, bavim se i držim radionice za građanstvo mojega kraja, kako bi svi koji žele naučili sebi tumačiti snove. Jako je važno.
