Francesca Extraordinaire
uto - 19.10.2004
Predmet: Put u Beč. Vol.2 – svečano primanje kod VIP ulaza
Inače, bio bi red da napišem koju o koncertu i kartama...i putovnici.
Dakle, koncert je bio u sklopu Escapology Toura, znači Robbie bloody Williams. Karte sam ja podobivala na Vipovoj nagradnoj igri (ali svejedno ću uvijek sa očajom govorit kak nikad niš ne dobim na nagradnim igrama) i to je jedina stvar koju sam ikad dobila, inače nikad niš ne dobim na tim nagradnim igrama!
Ali nejde to tak glatko. Ja sam brzinom munje poslala 3 maila sa točnim odgovorom ne nadajući se ničem, jer nikad niš ne dobim, da bi išla provijerit rezultate, onak bezveze, i vidim moja tri maila su prva tri i ja dobila tri karte. Super, idem u Beč. Ali ne! U jednom mailu sam fulala broj mobitela za jednu brojku. Ah, ta brzopletost... Fora je u tome da ti dobiš nekakav kod, s kojim odeš u Beč i to ti je kao karta, samo sad moraš pričekat poruku sa kodom da ti ju Vip pošalje. I ja za telefon, velim bla bla bla, sve kaj se dogodilo, da bi osoba na drugom kraju rekla: «Nagradna igra? Ja ne znam za nikakvu nagradnu igru..». I tak sam se mučila s prokletim Vipovcima 3 prokleta dana za jednu prokletu kartu! Da skratim priču, dobila sam kartu, samo zato kaj sam digla cijeli Vip na noge i kaj sam izričito tražila određenu osobu i zato kaj – broj koji sam napisala ne postoji. Koji sam ja pregovarač...
Nazovem Hermes, velim: «Imam i onu kartu, sad možemo ići svi..», kad ono Darek veli: «Ja dobio još jednu na Otvorenom...» fakat nevjerojatno, inače nikad niš ne dobivamo. Nemreš bolje.
«Shit, meni putovnica ne vrijedi...» veli odjednom Darek.
«Kaj?!» zaprepašteno će Sandek
«Nema problema..» velim ja, «sad ću ja nazvat staru, stara će frendicu u policiji i dobit ćeš ju prek veze za dva dana..»
...
«Da, rekla mi je ovak – ne može se to tak više, ali može dobit putovnicu za dva dana ako poslovno ide negdje, tak da nek mu jednostavno šef napiše da ide u Beč, stavi žig na papir i dobit će putovnicu...»
«Šefa nema...»
«...»
«Ma nema veze...» veli Darek i u kasnim večernjim satima se uputi prema firmi, uđe u šefov ured, sam napiše da ide u Beč na seminar, sam lupi žig i – voila! Off we go.
Uglavnom, napokon stupimo u dvorište E.H.Stadiona. Rulje ko blata. 30,000 duša. Katastrofa. Nemreš hodat, a moraš, jer moraš tražit ulaz na kojem piše VIP (kasnije ćete shvatit ironiju tog natpisa). I tak gledamo, sve lijepo uređeni ulazi svih onih austrijskih mobilnih operatera, nema nigdje Vip-a.
«Di je?!»
«Ne znam...»
«Prevarili su nas!»
«Nisu..»
«Jesu..»
«Nisu..»
«Jesu..»
«Nisu..»
«Jesu..»
«Nisu! Zato kaj ima iza tam nekaj!»
Odemo još malo dolje, i gle, ulaz! A di su ljudi? A di su baloni na ulazu? A di je kakav natpis? Dođemo malo bliže i ugledam nešto što izgleda kao A4 papir. Pogledam bolje – to je A4 papir! Na kojem piše Vip, ali ko da su printali to na onom starom Epsonu, iz 90-tih, nešto strašno.
Ok, znam da se mi imamo pravo čudit, al kog boga se čude ovi tu čuvari il kaj već na ulazu.
«Are you sure you're here?», pita jedan
«Well, yeah...», velim ja
«I meant, you have Vip tickets?»
«Yes, we all have...»
Zakaj nas pita jel smo ziher? Saznat ćete kasnije.
Na ulazu smo morali dati pregledati torbe, jer ne daj Bože da imaš litrenu bocu vode jer je plastika daleko poznata kao hladno oružje. I tak rošta po torbi i pronađe digitalac. Van s njim!
«Why?»
«It's the policy..»
«What policy?»
«..umm..this one...um...we can't allow you to bring it in.»
«Why?»
«Look, if you want to complain...»
«No, I just want to know why!»
«...I can get you someone..»
«Doesn't matter...so where am I suppose to put it?»
«In the wardrobe.»
«Wardrobe?»
«That's right.»
«But, do you see here any wardrobe?»
«You have to return, it's not far away from here...»
«Ok, whatever, tell me how to say wardrobe in german so I can ask for directions.»
Sad se lik okrene prema svojim kompanjonima i pita ih – «Wie sagen wir wardrobe auf deutsch?»
What the fuck? Pa kaj ne pričaš ti njemački?
I onda su imali zajedničku sesiju razjašnjavanja misterije iza toga kak se oni nemreju sjetit kak se kaže wardrobe na njemačkom.
Nakon 2 minute: «ha ha ha ha...Garderobe, that's the word, ha ha ha ha! By the way, are you English?»
«Huh? No.» i odem. Kaj je tim Austrijancima? Da, iz Engleske sam i došla sam na koncert RW-a u Beč iako je on Englez i iako će imat koncert na Knebworthu dva dana il kolko kasnije. Brilliant...
...
«To?» upitam ja kad ugledam oveći limeni kontejner.
«Da, to je to...»
«Isus, daj pogle kak je sve razbacano unutra...»
«A daj pogle red...»
«Misliš redove? Tu se ne zna ko pije a ko plaća...»
«Ajmo stat u ova-- NE! Daniel Berdais! Bježi!»
«Darek, gotov si, sad kad te vidi...gotov si...»
«Neće ak izbjegnemo spodobu...»
«A dobro, idemo u onaj.»
«Ne! Tam je on!»
«Onda?»
«Idemo u ovaj prvi s lijeve strane.»
I dobro, nema Daniela, svi sretni, čekamo trenutak kad ćemo odbacit fotić. Kvragu, bilo je tak dosadno čekat, pa sam se počela zgledavat okolo i ugledam – Daniel iza nas!
Kaj bum ve? Kaj bum ve?
Trkem Dareka, velim mu da će sve bit ok ak se ne okrene i ak bude tiho. I tako bi. Daniel se eventualno premjestio u drugi red, a nama pao kamen s leđa.
Nakon čitave vječnosti čekanja, dođemo i mi na red. Frajer u kontejneru govori broken english, ali dovoljno čitav da ga razumijemo i da on nas razumije.
«Here. Number.» veli frajer i da nam ceduljicu s brojem.
«What? That's it? How am I suppose to know that it'll still be here when I come back?» pita Darek
«...number...»
Darek se okrene prema nama i počne govorit: «Kužiš, ovo nije moj digitalac, kak sad ja mogu biti siguran da će on biti tu? Kaj ak nestane, kaj ću doć frendu i dati mu ceduljicu i reć – evo, ovo ti je fotić...»
Uto se pojavi druga osoba iz kontejnera. Malo crnomanjasta i s ščrbavim zubima. Koji bog?
On nas pogleda i veli: «Nemaš da brineš! Ovde će da bude na sigurnom...»
KOJI BOG?
Ovo je bilo previše za mene. Za nas uopće. Počeli smo se smijat ko idioti.
I ostavili smo ga.
Ostavili smo fotić ščrbavom Srbinu (da se neki ljudi nebi uvrijedili). Nevjerojatno.
Vraćam se nakon drugog bloka reklama.
Ovo je fakat dugo.
objavio Francesca Extraordinaire, 19. listopad 2004 15:49:00
0 komentara:
