Francesca Extraordinaire

(Potaknuta silnim "nadasve-plemenitim" zakladama, i ja osnovah jednu, čisto da budem in)

Godine 1997., 19. listopada rodio se Buco. Bilo je to dobro malo stvorenje i nadasve slatko. Jeo je grisolino i čokolino najviše. I to x puta na dan. Sve je bilo super. No samo dva mjeseca nakon, u neočekivanome preobratu, Buco je odlučio otići na cestu. I tamo ga je naravno auto pobrao jer živim praktički na najprometnijoj cesti ikad.
Buco se plakao i nije znao kaj bi. Otpeljali smo ga doktoru i doktor nas je upital dal da ga uspava jer mu je nogica bila smrskana. Suglasnošću svih, jasno i glasno smo rekli da nema apsolutne šanse i da ak nas još nekaj tak upita ne piše mu se dobro (stričeku doktoru).
I tako je Bucimir išao na operacije i operacije i bio sav prestrašen, ali nekaj dobrog je iz tog izašlo. Buco ima nogicu. Nema pokretni zglob, ali ima nogicu.
I sada, 9 godina kasnije Bucu je zadesila stravična sudba. Ima povišen šećer i kolesterol. Što znači da mora na dijetu. I jesti samo preskupu hranu. Što je za njega ekvivalent samoubojstvu jer se naučil jako fino jesti.

I stoga je osnovana zaklada „Spasimo Bucu jer on hoće živjeti!“ gdje možete poslati svoje dobre želje i novce. Za sve detalje obratite se meni privatno.

Božić je vrijeme darivanja i ljubavi. Sjetite se Buce!

možda kerum udari koju kunu za reklamu , odakle purgwerici vrećice od keruma ? ili dalmatiner oće samo takve *

Kad sam stavljala tu sliku, baš sam se i ja to pitala. Nemam pojma otkud Kerum.

Ma zafrkavaš se, opće nemaš pesa! Kaj ne?

Ak je tak onda ne znam otkud onaj prokleti odljev love od prek hiljadu kuna mjesečno za preskupu hranu za pse. A budući da je Buco upravo pored mene (Bobica se valja vani u pijesku), onda zaključujem da je to ipak moj pas. Kaj ne?

preslatki su