Francesca Extraordinaire
ned - 17.04.2005
Predmet: Štogod.
Kaj je to kaj sam ja imala na pameti kad sam objavila ekskluzivno temu ovog posta, nemam pojma, ali nešto je očito bilo u ovom prostoru sivih stanica u stilu galerije.
Nikaj. Neću pisat o napretku tehnologije ili kaj već dok se ne sjetim kaj sam mislila, a do onda ću pisat nekaj drugo, u stilu prosječnog blogera, recimo:
Danas je lijep dan. Sunčan i sve. I oblaci su tu. Kiša će vjerojatno pasti. Ko iz kabla. E, kad sam već kod te uzrečice, zašto ko iz kabla? Kaj pada iz kabla? Niš. Prema tome, to bi značilo da neće padat kiša, ali ipak to znači da će padat ko, well, iz kabla. I rado bi ja sad raspravila te glupe hrvatske uzrečice (tipa gas do daske i sl.) da se upravo nisam sjetila kaj sam htjela napisat.
Pa krenimo:
Nije baš up to date, ali nisam se prije sjetila prigovarat za ovo.
Iako je tehnologija dar od samog Boga i uljepšava nam život, otežava nam život. Putna računala u automobilima. VIPov beskrajni menu i voicemail grananje. I, naravno, automatska dodatna oprema u kupaonama.
Sve je počelo sa sušilima za ruke. U starim danima, imali smo samo papirnate ručnike i time brisali ruke. Uzmeš ručnik, obrišeš ruke, ruke su suhe i gotovo.
Ali evo imamo sušila. Odlično. Sušila sa senzorom, bez gumbića. Dobro. Bilo bi dobro da se ne ugasi nakon 4 sekunde. Zašto nema barem gumbić sastrane negdje gdje bi, kad bi se ruke osušile, samo stisnuli off gumb i gotovo? Zašto 4 sekunde? Možemo li nekak rezervirat sobu u Paklu za konstruktora tih sušila?
Nakon toga su se pojavili krasne pipe sa senzorom. Gdje voda isto teče 4 sekunde. Možemo li rezervirati sobu u Paklu za konstruktora tih pipa? Po mogućnosti sa fontanom koja radi 4 sekunde svakih petsto tisuća godina.
Pipe sa senzorom. Ideja je toliko glupa da se osjećam ko da pišem loš vic, u čemu imam dobrog iskustva. Je li vam ikad ta pipa radila od prve? Ikad? One zahtjevaju svojevrsni plesni ritual da bi senzor uočio nekakve kretnje; vračarsko mahanje ruku, micanje od umivaonika do umivaonika..netko bi stvarno trebao napraviti mjuzikl u kojem su svi plesni pokreti preuzeti od ljudi koji su pokušali aktivirati senzorske pipe.
Nadam se da se takve gluposti neće početi ugrađivati u kuće, jer ak je to tak, ja sam doomed. Zašto? Zato kaj perem lice i ruke svakih pol sata. Zašto? Zato kaj je moja koža tak masna da, svaki put kad se idem kupati u jezero, nekoliko vrsta riba izumre.
Ali ono što je potaklo pisanje ovih, nasumično izabranih, slova je zapravo to kaj sam neki dan slučajno naletila na dilera automatskih ručnika i automatskih sapuna. Najlošija ideja od ideje vegetarijanstva.
Da, sada više nećete morati koristiti silu da bi izvukli papir, ili stiskati onu plastiku prema zidu da bi vam pale kapljice tekućeg sapuna. Od sada pa na dalje ćete – plesat.
A mislim, zašto stati ovdje? Zašto nebi imali avione na senzore, sa pilotima koji uzaludno mašu u kokpitu, pokušavajući sletiti stvar. A Papa na senzore, koji bi blagoslivljao samo one u kutu od 5 stupnjeva?
Možemo li jednostavno imati barem mali gumbić koji prebaci stvar na manualno u slučaju da „automatika“ kihne? To je sve kaj tražim. Nazvala bi neku firmu koja se bavi popravcima ovih uređaja, ali njihovi zaposlenici su odnedavno nadograđeni sa senzorima i djeluju samo kad im šef uđe u prostoriju.
Ali kad se bolje razmisli, to i nije baš nešto novo.
Well, you know boys, a nuclear reactor is a lot like a woman. You just
have to read the manual and press the right button.
-- Homer Simpson
Homer Defined
Nikaj. Neću pisat o napretku tehnologije ili kaj već dok se ne sjetim kaj sam mislila, a do onda ću pisat nekaj drugo, u stilu prosječnog blogera, recimo:
Danas je lijep dan. Sunčan i sve. I oblaci su tu. Kiša će vjerojatno pasti. Ko iz kabla. E, kad sam već kod te uzrečice, zašto ko iz kabla? Kaj pada iz kabla? Niš. Prema tome, to bi značilo da neće padat kiša, ali ipak to znači da će padat ko, well, iz kabla. I rado bi ja sad raspravila te glupe hrvatske uzrečice (tipa gas do daske i sl.) da se upravo nisam sjetila kaj sam htjela napisat.
Pa krenimo:
Nije baš up to date, ali nisam se prije sjetila prigovarat za ovo.
Iako je tehnologija dar od samog Boga i uljepšava nam život, otežava nam život. Putna računala u automobilima. VIPov beskrajni menu i voicemail grananje. I, naravno, automatska dodatna oprema u kupaonama.
Sve je počelo sa sušilima za ruke. U starim danima, imali smo samo papirnate ručnike i time brisali ruke. Uzmeš ručnik, obrišeš ruke, ruke su suhe i gotovo.
Ali evo imamo sušila. Odlično. Sušila sa senzorom, bez gumbića. Dobro. Bilo bi dobro da se ne ugasi nakon 4 sekunde. Zašto nema barem gumbić sastrane negdje gdje bi, kad bi se ruke osušile, samo stisnuli off gumb i gotovo? Zašto 4 sekunde? Možemo li nekak rezervirat sobu u Paklu za konstruktora tih sušila?
Nakon toga su se pojavili krasne pipe sa senzorom. Gdje voda isto teče 4 sekunde. Možemo li rezervirati sobu u Paklu za konstruktora tih pipa? Po mogućnosti sa fontanom koja radi 4 sekunde svakih petsto tisuća godina.
Pipe sa senzorom. Ideja je toliko glupa da se osjećam ko da pišem loš vic, u čemu imam dobrog iskustva. Je li vam ikad ta pipa radila od prve? Ikad? One zahtjevaju svojevrsni plesni ritual da bi senzor uočio nekakve kretnje; vračarsko mahanje ruku, micanje od umivaonika do umivaonika..netko bi stvarno trebao napraviti mjuzikl u kojem su svi plesni pokreti preuzeti od ljudi koji su pokušali aktivirati senzorske pipe.
Nadam se da se takve gluposti neće početi ugrađivati u kuće, jer ak je to tak, ja sam doomed. Zašto? Zato kaj perem lice i ruke svakih pol sata. Zašto? Zato kaj je moja koža tak masna da, svaki put kad se idem kupati u jezero, nekoliko vrsta riba izumre.
Ali ono što je potaklo pisanje ovih, nasumično izabranih, slova je zapravo to kaj sam neki dan slučajno naletila na dilera automatskih ručnika i automatskih sapuna. Najlošija ideja od ideje vegetarijanstva.
Da, sada više nećete morati koristiti silu da bi izvukli papir, ili stiskati onu plastiku prema zidu da bi vam pale kapljice tekućeg sapuna. Od sada pa na dalje ćete – plesat.
A mislim, zašto stati ovdje? Zašto nebi imali avione na senzore, sa pilotima koji uzaludno mašu u kokpitu, pokušavajući sletiti stvar. A Papa na senzore, koji bi blagoslivljao samo one u kutu od 5 stupnjeva?
Možemo li jednostavno imati barem mali gumbić koji prebaci stvar na manualno u slučaju da „automatika“ kihne? To je sve kaj tražim. Nazvala bi neku firmu koja se bavi popravcima ovih uređaja, ali njihovi zaposlenici su odnedavno nadograđeni sa senzorima i djeluju samo kad im šef uđe u prostoriju.
Ali kad se bolje razmisli, to i nije baš nešto novo.
Well, you know boys, a nuclear reactor is a lot like a woman. You just
have to read the manual and press the right button.
-- Homer Simpson
Homer Defined
objavio Francesca Extraordinaire, 17. travanj 2005 19:22:00
0 komentara:
