Francesca Extraordinaire
uto - 14.12.2004
Predmet: Ukomponiraj
Rekla sam da ću napisat nešto o, kako to ivand-mene-nitko-ne-voli kaže, tajnom Martinovom partyju. Ali sad je već malo kasno za to, prošlo je već čitavih nekoliko dana. Samo znam da sam došla doma ujutro i smrzla se u busu i kad sam krenula otključat vrata, pazi ovo – provučem karticu i – niš! Provučem opet i opet niš. Sad si mislim, buš ti meni išel –bip, bip, kad ti ja sad brojke utipkam. Utipkam password i niš. A vrag te odnio, već sam bila luda jer sam se smrzla, izvadim ključ, stavim u bravu, probam okrenut i niš. Netko ostavio ključ u bravi – brilliant! Da skratim, smrznula sam se i probudila sve oko sebe, uključujući ukučane moje kuće, te ona dva stana koja su u drugoj polovici – a to je zato kaj sam zaboravila isključit alarm kad sam otvorila vrata. A kaj ćeš...i to se jednom moralo dogodit.
Nego, jel vama užasno sad ovih dana prije Božića? Jel je? Je, jel da. Da, znam da je. Zato da vas razveselim, vaša loving francesca je izmislila igru.Igra se zove „Ukomponiraj“.
Znam da već vičete – kaj je to? Kaj je to?!
Bez brige, sad ću vam reć...
Razmišljala sam si kak je dosadno. Pogotovo u Velikoj Gorici gdje sam ja i gdje nema nikog na cesti poslije 4a.m.
Fakat je teško živjeti u županiji (Zagrebačkoj) kad svi znaju da je njen zimski moto– Živi, Zaledi se i Umri. Ok, dobro, imamo mi onak neke standardne načine tračenja vremena, netko nekad zna povuć i onu nestandardnu hey-ajmo-posudit-film-iz-videoteke-i-provest-noć-doma.
Upravo zato sam smislila ovu zabavnu, i nadasve briljantnu igru koju sam jednostavno prozvala „Ukomponiraj“. Doda baš onak poseban prizvuk, jel da, baš ko one jedno-rječne igrice koje se zovu „Clue“, „Risk“, „Monopoly“, „Boggle“...
Budući da ne vidim mogućeg načina da predstavim svoj „Ukomponiraj“ širokim masama, podijelit ću ga sa svojim fellow mojblog čitačima.
Evo načina na koji se „Ukomponiraj“ igra:
Za „Ukomponiraj“ su potrebna najmanje 3 igrača i telefon. Dva igrača moraju biti u istoj prostoriji, dok je treći na drugom kraju linije. I dok se njih dvoje razgovaraju prek telefona, ona treća osoba koja je u prostoriji s jednim od njih, počne govoriti totalno nepovezane stvari. Osoba koja se razgovara mora te „nepovezane stvari“ *ukomponirat* u svoj razgovor, ali tak da osobana drugom kraju ne zna da je igra započeta.
Na primjer, ja uletim u stan od frenda i on se baš razgovara sa Dariom. Mogu razgovarat, ne znam, recimo o brzim autima, brzoj hrani, lakoj hrani, lakim ženama..biločemu, a onda ja kažem svom frendu nešto tipa „nožni prsti“. On mora to UKOMPONIRAT u svoj razgovor na neki način, i to bi zvučalo otprilike ovak: „Da, Dario, baš mi je drago da si mi rekao da si radio u McDonaldsu, trnci su me prošli sve do nožnih prstiju.“
Onda on dobi bod.
Slijedeće mogu reć nešto tipa „čudnovati kljunaš“.
On to mora UKOMPONIRAT u razgovor i reć nešto tipa: „E, sreo sam Anu i moram ti reć da izgleda ko oveći čudnovati kljunaš.“
Ono u čem je problem kod ove igre je da ne smiješ reći osobi na drugoj strani linije da igraš igru...oni se jednostavno moraju pitati na čem si danas ili „Kaj ovaj brije?“
Ako ti daješ riječ osobi, ta osoba mora ukomponirat tu riječ smisleno u svoj razgovor, ti si sudac, i ako ne uspiju, gube igru.
Posebno je zabavno igrati tu igru ako netko baš razgovara sa babetinom iz Pulsa ili naručuje pizzu.
“Da, glasat ću za njega, jer kupuje kupus, mislim da će biti podložan masama...“
Ukomponiraj: igra za sve uzraste.
Kaj nije super?
0 komentara:
